Nekoliko stvari koje bi trebalo da znate o autoru, a niste smeli da pitate.

Počasni je član Svetske federacije levorukih armirača (SFLA).Više puta je kao astronaut zadužen za navigaciju komandnog modula i eminentni poznavalac spravljanja ajvara bio član ekspedicija koje su istraživale Saturnove satelite. Nemarnošću administracije i dan danji nije dokumentovano kojih.

Pet godina je bio u timu nadaleko čuvenog zanatskog udruženja "Lastavičje gnezdo", koje je pravilo unikatnu dijamantsku dugmad za manžetne i šahovske figure od žada za raznorazni nobles i ostalo evropsko plemstvo. Njegovo zaduženje je bila izrada laufera i bojadisanje belih polja. Napustio je grupu kada je u javnost procurila vest da je 'ispod žita' prodao nekoliko setova izvesnim afričkim diktatorima koji nisu bili na dobrom glasu. "Aber" nikad nije potvrđen jer su diktatori u međuvremenu "svrgnuti", što je demokratski eufemizam za ubijeni iliti lišeni života.

Pre tri godine je izašao iz bajbokane, gde je odslužio osam godina i šest meseci zbog pokušaja krađe vatre i vraćanja iste bogovima. Na naslovnim stranama svih značajnijih svetskih novina krupnim boldovanim fontom roze boje, citirana je rečenica sa prvog njegovog obraćanja sudskom veću: "NISAM KRIV!", povodom koje je doneta rezolucija 12tri4567osam9 Saveta bezbednosti UN i po hitnom postupku ratifikovana u gotovo svim parlamentima i plemenskim savetima sveta. Neki je čak smatraju kvintesencijom vaskolikog besedništva. Skupština Srbije je nije ratifikovala zbog dijareje 'dvotrećinskog' broja poslanika.

S obzirom da je dobio doživotnu zabranu prilaženju vatri, po izlasku iz zatvora nije znao čime bi prekratio duge i dosadne letnje dane. Jednom prilikom, vrativši se iz mesare, u svojoj mansardi prepunoj senki i zaludnih misli, odmotavajući novinu kojom je bila umotana plećka antilope, tu negde, ispod čitulja štampanih olovom, video je oglas u kojem su tražili brkatog mornara za lov na kitove. Ne časeći ni časa, sa prostosrdačnošću Maloga Princa uzjahao je komšijin velosiped, taze ofarban, i brzinom montažnog reza stigao do luke. Ono što NIJE video jeste brod kojim je trebao da isplovi i fakat da su novine, a samim tim i oglas, bile od prošle godine.

Pomirivši se sa sudbinom, vidno pokunjen,okrenuo je leđa pučini i krenuo ka biciklu da se komšija 'sprat ispod', Boža "Švaler", dugogodišnji srčani bolesnik i nosilac titule "Mister angina pektoris" penzionerskog kluba romantičarskog naziva "Mator sam, kresnuo bih, a nemam para za vijagru ", ne bi previše brinuo .U tom trenutku mu je prišla grupa blaziranih, sredovečnih prekookeanskih turista u majicama boje peršuna. Najsredovečniji od njih mu je tutnuo fotoaparat pod nos sa željom da fotografijom ovekoveči njihovo prisustvo na tom mestu (garniranu romantičnim zalaskom sunca u pozadini).

Kako je na fotoaparatu bio našrafljen objektiv od 50mm (na krop telu) te stoga nisu mogli svi da stanu u kadar, zatražio je da se pomere malo unazad, zatim još malo, ondak još samo korak, dva, dok naprasno i ničim izazvani, avaj, (sudbina je nekome švalerka nekome tašta), listom, sredovečni, blazirani, prekookeanski turisti ne popadaše sa doka u more i brzinom poreskog inspektora behu pojedeni od strane gladnih i krvoločnih sardina, što je prvi i jedini zabeležen slučaj te vrste u svetu. Majice boje peršuna od poliestera nekakvim čudnim čudom preživeše.

Tada je autor prvi prvi put kroz tražilo ugledao živopisan zalazak sunca sa sve fokusnim tačkama, zaljubio se naprečac u svetlopis, pritisnuo instiktivno okidač do pola pa do kraja i tom fotografijom osvojio sve nagrade koje se osvojiti mogu, postao milijarder i oženio Miss Universe.

Umetnost ga više ne zanima. Amin.

© Ivica Kostic Korto, All photos and text are copyrighted, and may not be used without written permission